Mt 18
1Onoga časa pristupiše učenici Isusu govoreći: ko je, dakle, najveći u carstvu nebeskom? 2I dozva dete, postavi ga među njih 3i reče: zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. 4Koji se dakle ponizi kao ovo dete, taj je najveći u carstvu nebeskom. 5I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima. 6A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubini morskoj. 7Teško svetu od sablazni; jer moraju sablazni doći, ali teško čoveku čijim posredstvom sablazan dolazi. 8Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je da uđeš u život kljast i hrom, nego sa dve ruke ili dve noge da te bace u oganj večni. 9A ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je da s jednim okom uđeš u život, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni. 10Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovi anđeli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima. 11[Jer Sin čovečiji je došao da spase što je izgubljeno.] 12Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti devedeset i devet u gorama i poći da traži zalutalu? 13I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više no onim devedeset i devet koje nisu zalutale. 14Tako nije volja Oca vašega nebeskog da propadne jedan od ovih malih. 15Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u četiri oka. Ako te posluša, dobio si svoga brata. 16Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč. 17A ako njih ne posluša, kaži Crkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i carinik. 18Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu. 19Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima. 20Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja među njima. 21Tada priđe Petar i reče mu: Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? 22Reče mu Isus: ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam. 23Zato je carstvo nebesko slično kralju koji je hteo da se obračuna sa svojim slugama. 24A kada poče obračunavati, dovedoše mu jednoga koji je dugovao deset hiljada talanata. 25I kako nije imao da vrati, zapovedi gospodar da prodadu njega i njegovu ženu i decu i sve što je imao, i da se naplata izvrši. 26Tada sluga pade i klanjaše mu se govoreći: gospodaru, budi strpljiv prema meni i sve ću ti platiti. 27A gospodar se smilova na onoga slugu, otpusti ga i dug mu oprosti. 28Ali onaj sluga iziđe, te nađe jednog od svojih drugova u službi koji mu je dugovao sto dinara, uhvati ga i stade ga daviti govoreći: vrati ako šta duguješ. 29Tada pade pred njega njegov drug i moljaše ga govoreći: imaj strpljenja prema meni i vratiću ti. 30Ali on ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu dok ne plati dug. 31Videvši dakle njegovi drugovi šta se dogodilo, ožalostiše se jako, otidoše i obavestiše svoga gospodara o svemu što se dogodilo. 32Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: zli slugo, oprostio sam ti sav onaj dug, jer si me molio; 33zar nije trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga u službi kao što sam se ja na tebe smilovao? 34I razgnevi se njegov gospodar i predade ga mučiteljima dok mu ne plati sav dug. 35Tako će i otac moj nebeski učiniti vama, ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome.