1 Tada pristupiše Isusu fariseji i književnici iz Jerusalima i rekoše: 2 zašto tvoji učenici prestupaju predanje starih? Jer ne peru svojih ruku, kada jedu hleb. 3 A on im u odgovoru reče: zašto i vi prestupate zapovest Božiju zbog svoga predanja? 4 Bog je, naime, rekao: "Poštuj oca i majku", i: "Ko ruži oca ili majku smrću da umre"; 5 a vi govorite: ko ocu ili majci kaže: žrtveni je dar čime bih ti mogao pomoći, taj ne treba da poštuje svoga oca ili svoju majku; 6 i ukinuste Božiju reč zbog vašega predanja. 7 Licemeri, dobro je prorokovao za vas Isaija: 8 "Ovaj narod me poštuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene. 9 Uzalud me poštuju učeći nauke koje su ljudske zapovesti". 10 I dozva narod pa im reče: slušajte i razumite: 11 ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta, to pogani čoveka. 12 Tada priđoše učenici i rekoše mu: znaš li da su se fariseji sablaznili kada su čuli ovu reč? 13 A on odgovori i reče: svaki sad koji ne posadi Otac moj nebeski, biće iskorenjen. 14 Ostavite ih; slepi su vođe slepima; a kada slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu. 15 A Petar odgovori i reče mu: objasni nam ovu priču. 16 On pak reče: zar i vi još ne razumete? 17 Ne shvatate li da sve što ulazi u usta ide u trbuh i izbacuje se napolje? 18 A što izlazi iz usta iz srca izlazi, i to kalja čoveka. 19 Jer iz srca izlaze zle misli, ubijstva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule. 20 To kalja čoveka; a jesti neopranim rukama ne pogani čoveka. 21 I izišavši odande Isus se povuče u krajeve Tira i Sidona. 22 I gle, žena Hananejka iziđe iz onih krajeva i povika govoreći: smiluj se na mene, Gospode, sine Davidov, moju ćerku demon teško muči. 23 A on joj ne odgovori ni reči. Tada pristupiše njegovi učenici i moljahu ga govoreći: otpusti je, jer viče za nama. 24 Ali on odgovori i reče: ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 25 Ona pak dođe i klanjaše mu se govoreći: Gospode, pomozi mi. 26 A on odgovori i reče: nije lepo uzeti dečiji hleb i baciti ga psima. 27 Ona reče: da, Gospode; ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze njihovih gospodara. 28 Tada Isus odgovori i reče joj: o, ženo, velika je tvoja vera. Neka ti bude kako želiš. I bi izlečena njena kći od onoga časa. 29 I otišavši Isus odande dođe na Galilejsko more, pope se na goru i seđaše onde. 30 I pristupi mu mnogi narod koji je sa sobom imao hrome, kljaste, slepe, neme i mnoge druge, i položiše ih kraj njegovih nogu. 31 I izleči ih; tako da se narod zadivio gledajući neme gde govore, kljaste zdrave i hrome gde idu i slepe gde gledaju; i proslaviše Boga Izrailjeva. 32 A Isus dozva svoje učenike i reče: žao mi je naroda, jer su već tri dana kod mene i nemaju šta da jedu; a neću da ih otpustim gladne, da ne malakšu na putu. 33 Učenici mu rekoše: otkuda nama u pustinji toliko hleba da nahranimo toliki narod? 34 I reče im Isus: koliko hlebova imate? Oni rekoše: sedam, i nekoliko ribica. 35 I zapovedi narodu da poleže po zemlji, 36 uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu, izlomi i davaše učenicima, a učenici narodu. 37 I jedoše svi te se nasitiše, i podigoše komađa što preteče sedam punih kotarica. 38 A onih što su jeli beše oko četiri hiljade ljudi osim žena i dece. 39 I otpusti narod pa uđe u čamac, te dođe u krajeve Magadana.