1 U ono vreme Irod četverovlasnik ču glas o Isusu, 2 i reče svojim slugama: to je Jovan Krstitelj; on je ustao iz mrtvih, i zato čudotvorne sile deluju u njemu. 3 Irod je, naime, uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene svoga brata Filipa; 4 jer mu je Jovan govorio: ne smeš je imati. 5 I htede ga ubiti, ali se poboja naroda, jer su ga smatrali prorokom. 6 A na Irodov rođendan zaigra Irodijadina ćerka pred gostima i ugodi Irodu, 7 zbog čega joj uz zakletvu obeća da će joj dati sve što zaište. 8 Ona pak podstaknuta od svoje majke reče: daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 9 I ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i gostiju naredi da se da, 10 i poslavši odseče glavu Jovanu u tamnici. 11 I doneše glavu njegovu na tanjiru, te dadoše devojci, a ona je odnese svojoj majci. 12 I dođoše njegovi učenici, uzeše telo i ukopaše ga, pa dođoše i javiše Isusu. 13 A kada Isus ču, ukloni se odande čamcem u pust kraj sam. Ali narod ču i pođe za njim pešice iz gradova. 14 I izišavši vide mnogi narod, sažali se na njega i izleči njihove bolesnike. 15 A kada nasta veče, pristupiše mu učenici govoreći: pust je kraj i vreme je već poodmaklo; otpusti narod neka ide u sela i kupi sebi hrane. 16 Isus im reče: ne treba da idu; dajte im vi da jedu. 17 A oni mu rekoše: nemamo ovde ništa sem pet hlebova i dve ribe. 18 On pak reče: donesite mi ih ovamo. 19 I zapovedi da narod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu. 20 I jedoše svi i nasitiše se, i podigoše dvanaest punih kotarica komađa što preteče. 21 A onih što su jeli beše oko pet hiljada ljudi osim žena i dece. 22 I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu, dok on otpusti narod. 23 I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kada pak nasta veče, beše sam onde. 24 A čamac je bio već mnogo stadija daleko od obale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. 25 A u četvrtu noćnu stražu dođe k njima hodajući po moru. 26 Videvši ga učenici gde ide po moru, uplašiše se govoreći da je to utvara, i od straha povikaše. 27 Ali ih Isus odmah oslovi i reče: ne bojte se, ja sam; ne strahujte. 28 A Petar mu odgovori i reče: Gospode, ako si ti, zapovedi da dođem k tebi po vodi. 29 On pak reče: dođi. I izišavši iz čamca Petar pođe po vodi i dođe Isusu. 30 Ali gledajući jaki vetar poboja se, poče da tone i povika govoreći: Gospode, spasi me. 31 A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče mu: maloverni, zašto si posumnjao? 32 I kada uđoše u čamac, presta vetar. 33 A koji su bili u čamcu padoše pred njega govoreći: zaista si Božiji sin. 34 I prešavši pristadoše kod Genisareta. 35 A kada su ga ljudi onoga mesta poznali, poslaše po svoj onoj okolini, te mu doneše sve bolesnike, 36 i moljahu ga da samo dotaknu rese njegove haljine; i svi koji dotakoše behu spaseni.