Mt 14
1U ono vreme Irod četverovlasnik ču glas o Isusu, 2i reče svojim slugama: to je Jovan Krstitelj; on je ustao iz mrtvih, i zato čudotvorne sile deluju u njemu. 3Irod je, naime, uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene svoga brata Filipa; 4jer mu je Jovan govorio: ne smeš je imati. 5I htede ga ubiti, ali se poboja naroda, jer su ga smatrali prorokom. 6A na Irodov rođendan zaigra Irodijadina ćerka pred gostima i ugodi Irodu, 7zbog čega joj uz zakletvu obeća da će joj dati sve što zaište. 8Ona pak podstaknuta od svoje majke reče: daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 9I ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i gostiju naredi da se da, 10i poslavši odseče glavu Jovanu u tamnici. 11I doneše glavu njegovu na tanjiru, te dadoše devojci, a ona je odnese svojoj majci. 12I dođoše njegovi učenici, uzeše telo i ukopaše ga, pa dođoše i javiše Isusu. 13A kada Isus ču, ukloni se odande čamcem u pust kraj sam. Ali narod ču i pođe za njim pešice iz gradova. 14I izišavši vide mnogi narod, sažali se na njega i izleči njihove bolesnike. 15A kada nasta veče, pristupiše mu učenici govoreći: pust je kraj i vreme je već poodmaklo; otpusti narod neka ide u sela i kupi sebi hrane. 16Isus im reče: ne treba da idu; dajte im vi da jedu. 17A oni mu rekoše: nemamo ovde ništa sem pet hlebova i dve ribe. 18On pak reče: donesite mi ih ovamo. 19I zapovedi da narod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu. 20I jedoše svi i nasitiše se, i podigoše dvanaest punih kotarica komađa što preteče. 21A onih što su jeli beše oko pet hiljada ljudi osim žena i dece. 22I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu, dok on otpusti narod. 23I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kada pak nasta veče, beše sam onde. 24A čamac je bio već mnogo stadija daleko od obale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. 25A u četvrtu noćnu stražu dođe k njima hodajući po moru. 26Videvši ga učenici gde ide po moru, uplašiše se govoreći da je to utvara, i od straha povikaše. 27Ali ih Isus odmah oslovi i reče: ne bojte se, ja sam; ne strahujte. 28A Petar mu odgovori i reče: Gospode, ako si ti, zapovedi da dođem k tebi po vodi. 29On pak reče: dođi. I izišavši iz čamca Petar pođe po vodi i dođe Isusu. 30Ali gledajući jaki vetar poboja se, poče da tone i povika govoreći: Gospode, spasi me. 31A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče mu: maloverni, zašto si posumnjao? 32I kada uđoše u čamac, presta vetar. 33A koji su bili u čamcu padoše pred njega govoreći: zaista si Božiji sin. 34I prešavši pristadoše kod Genisareta. 35A kada su ga ljudi onoga mesta poznali, poslaše po svoj onoj okolini, te mu doneše sve bolesnike, 36i moljahu ga da samo dotaknu rese njegove haljine; i svi koji dotakoše behu spaseni.