Mt 20
1Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmi radnike u svoj vinograd. 2A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih u svoj vinograd. 3I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni, 4i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. 5I oni odoše. A kada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. 6I oko jedanaestoga časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? 7Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd. 8A kada nasta veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do prvih. 9I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po dinar. 10A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar. 11Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: 12ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. 13A on odgovori jednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom po dinar? 14Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15Ili zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji. 17I kada Isus pođe gore u Jerusalim, uze Dvanaestoricu nasamo i na putu im reče: 18evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan prvosveštenicima i književnicima, i osudiće ga na smrt, 19i predaće ga mnogobošcima da mu se narugaju i išibaju i raspnu, i treći dan će vaskrsnuti. 20Tada mu priđe majka sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući se i moleći nešto od njega. 21A on joj reče: šta hoćeš? Reče mu: reci da ova dva moja sina sednu jedan s tvoje desne a jedan s leve strane u tvome carstvu. 22A Isus odgovori i reče: ne znate šta ištete. Možete li ispiti čašu koju ću ja piti? Rekoše mu: možemo. 23Reče im: čašu moju ćete ispiti, ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego će pripasti onima kojima je pripravio Otac moj. 24I čuvši desetorica rasrdiše se na dva brata. 25A Isus ih dozva i reče: znate da vladari naroda gospodare nad njima i velikaši ih tlače. 26Među vama da ne bude tako; nego koji hoće među vama da bude velik, neka vam služi, 27i koji hoće da bude među vama prvi, neka vam bude sluga; 28kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da posluži i da život svoj da kao otkup za mnoge. 29A kada su izlazili iz Jerihona, pođe za njim mnogi narod. 30I gle, dva slepca sedeći kraj puta čuše da Isus prolazi i povikaše govoreći: Gospode, smiluj se na nas, sine Davidov. 31A narod im zapreti da ućute; ali oni još većma povikaše govoreći: Gospode, smiluj se na nas, sine Davidov. 32I stade Isus, dozva ih i reče: šta hoćete da vam učinim? 33Rekoše mu: Gospode, da se otvore naše oči. 34I smilova se Isus pa dotače njihove oči, i odmah progledaše i pođoše za njim.