1 I kada se približaše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, tada posla Isus dvojicu učenika govoreći im: 2 idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odvežite i dovedite mi. 3 I ako vam ko kaže što, recite da su Gospodu potrebni; odmah će ih pustiti. 4 A ovo se dogodilo da se ispuni što je rekao prorok: 5 "Kažite kćeri Sionovoj: evo car tvoj dolazi ti krotak i jašući na magarici i na magaretu, mladunčetu tegleće životinje". 6 Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naredio. 7 Dovedoše magaricu i magare, staviše na njih haljine, i sede na njih. 8 A većina naroda prostre svoje haljine po putu, a drugi rezahu granje sa drveća i prostirahu po putu. 9 A narod koji je išao pred njim i za njim vikao je: "Osana sinu Davidovu; neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje; osana na visini". 10 I kada uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: ko je ovaj? 11 A narod je govorio: to je prorok Isus iz Nazareta galilejskoga. 12 I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 13 i reče im: napisano je: "Moj dom zvaće se dom molitve", a vi od njega činite razbojničku pećinu. 14 I pristupiše mu slepi i hromi u hramu, i izleči ih. 15 A prvosveštenici i književnici videvši čuda koja učini i decu kako viču u hramu: osana sinu Davidovu, rasrdiše se, 16 i rekoše mu: čuješ di šta ovi govore? A Isus im reče: da; zar nikada niste čitali: "Iz usta dece i odojčadi spremio si sebi hvalu"? 17 I ostavi ih te iziđe iz grada u Vitaniju, i prenoći onde. 18 A kada se ujutro vraćao u grad, ogladne. 19 I videvši jednu smokvu kraj puta dođe do nje, i ne nađe na njoj ništa do samo lišća, i reče joj: ne bilo od tebe nikad više ploda doveka. I odmah se osuši smokva. 20 I učenici videše pa se začudiše govoreći: kako se odmah smokva osušila? 21 A Isus odgovori i reče im: zaista vam kažem, ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: digni se i baci se u more, biće; 22 i sve što zatražite u molitvi verujući, primićete. 23 I kada dođe u hram, pristupiše mu, dok je učio, prvosveštenici i narodne starešine govoreći: kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast? 24 A Isus im u odgovoru reče: i ja ću vas nešto upitati, pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću činim ovo. 25 Otkuda beše Jovanovo krštenje? sa neba ili od ljudi? A oni razmišljahu u sebi govoreći: ako kažemo - s neba, reći će nam: zašto mu onda ne poverovaste? 26 A ako kažemo - od ljudi, bojimo se naroda; jer Jovana svi smatraju prorokom. 27 I odgovoriše Isusu i rekoše: ne znamo. Reče i on njima: ni ja vama neću kazati kakvom vlašću činim ovo. 28 A šta vi mislite? Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče: sinko, idi danas i radi u vinogradu. 29 On odgovori i reče: idem, gospodaru, i ne ode. 30 Tada priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori i reče: neću, ali se kasnije pokaja i ode. 31 Koji je od dvojice učinio očevu volju? Rekoše: drugi. Reče im Isus: zaista vam kažem da carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Božije. 32 Jer vam dođe Jovan putem pravednosti, i ne poverovaste mu; a carinici i bludnice mu poverovaše; vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete. 33 Čujte drugu priču. Beše jedan domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga ogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade pod zakup vinogradarima i otputova. 34 A kada se približi vreme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da prime njegove plodove. 35 I uhvatiše vinogradari njegove sluge, te jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećega kamenovaše. 36 Opet posla druge sluge, više njih no prvi put, i učiniše im isto tako. 37 Najzad posla k njima svoga sina govoreći: prezaće od moga sina. 38 Ali vinogradari videvši sina rekoše među sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo. 39 I uhvatiše ga, izbaciše ga iz vinograda i ubiše. 40 Kada, dakle, dođe gospodar vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima? 41 Rekoše mu: kao zločince će ih zlo pobiti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati plodove u svoje vreme. 42 Reče im Isus: zar nikad niste čitali u pismima: "Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u našim očima"? 43 Zato vam kažem da će se uzeti od vas carstvo Božije i dati narodu koji donosi plodove njegove. 44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga. 45 I čuvši prvosveštenici i fariseji njegove priče uvideše da o njima govori; 46 i tražeći da ga uhvate pobojaše se naroda, jer ga smatrahu prorokom.