Mt 23
1Tada Isus reče narodu i svojim učenicima govoreći: 2Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. 3Sve dakle što vam kažu činite i držite, ali po delima njihovim ne činite; jer govore, a ne čine. 4Nego vezuju teška i nesnošljiva bremena i meću na ljudska pleća, a sami svojim prstom neće da ih pomaknu. 5A sva svoja dela čine da ih ljudi vide: jer šire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama, 6vole pročelje na gozbama i prva mesta u sinagogama, 7pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu "ravi". 8Vi se ne zovite "ravi", jer je jedan vaš učitelj, a vi ste svi braća. 9I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac vaš nebeski. 10Niti se nazivajte nastavnici, jer je jedan nastavnik vaš, Hristos. 11A najveći među vama neka vam bude sluga. 12Ko uzdiže samoga sebe - biće ponižen, a ko unizi samoga sebe - biće uzdignut. 13Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoće da uđu. 14[Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete udovičke kuće i tobože se molite dugo. Zato ćete strože biti osuđeni.] 15Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i kopno da stvorite jednog prozelita, i kad postane, činite ga sinom paklenim, dvaput gorim od sebe. 16Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nije ništa; ako se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. 17Budale i slepci, šta je veće, zlato ili hram koji je osvetio zlato? 18I: ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa; a ako se zakune darom koji je na njemu, obavezan je. 19Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenik koji osvećuje dar? 20Ko se dakle zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu. 21I ko se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; 22i koji se zakleo nebom, kune se prestolom Božijim i onim koji sedi na njemu. 23Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od nane, kopra i kima, a ostaviste što je pretežnije u zakonu, pravdu, milosrđe i veru; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati. 24Slepe vođe, koji oceđujete komarca, a kamilu gutate. 25Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i neumerenosti. 26Fariseju slepi, očisti prvo što je u čaši, da bude i njena spoljašnost čista. 27Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistoće. 28Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i bezakonja. 29Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što gradite grobove proroka i ukrašavate spomenike pravednika, 30i govorite: da smo živeli u vreme svojih otaca, ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi proroka. 31Tako svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32I vi ispunite meru svojih otaca. 33Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? 34Zato, evo vam šaljem proroke, i mudre i književnike. Od njih ćete jedne ubiti i raspeti, a druge šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada, 35da dođe na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste između hrama i žrtvenika. 36Zaista vam kažem, sve će to doći na ovaj naraštaj. 37Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste. 38Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. 39Nego vam kažem, od sada me nećete videti dok ne rečete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.