Mt 27
1A kada svanu dogovoriše se svi prvosveštenici i narodne starešine protiv Isusa da ga ubiju. 2I svezaše ga, odvedoše i predaše namesniku Pilatu. 3Tada Juda, koji ga izdade, videvši da su ga osudili, pokaja se i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama 4govoreći: greših što izdadoh nevinu krv; a oni mu rekoše: šta se to nas tiče? To je tvoja briga. 5Tada baci srebrnike u hram, udalji se, ode i obesi se. 6A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: ne valja ih metnuti u hramovnu blagajnu, jer su plata za krv. 7Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima. 8Zato se ona njiva do danas zove Krvna njiva. 9Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: "I uzeše trideset srebrnika, cenu procenjenoga, koga proceniše sinovi Izrailjevi, 10i dadoše ih za lončarevu njivu, kako mi naredi Gospod". 11A kada Isusa postaviše pred namesnika, zapita ga namesnik: jesi li ti judejski car? A Isus reče: ti kažeš. 12I kada ga optuživahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori. 13Tada mu reče Pilat: zar ne čuješ šta sve svedoče protiv tebe? 14I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik veoma čudio. 15A o prazniku je namesnik obično oslobađao narodu jednoga sužnja koga su hteli. 16Tada su imali poznatoga sužnja koji se zvao Varava. 17I kada se okupiše, reče im Pilat: koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos? 18Jer je znao da su ga predali iz zavisti. 19A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova žena: nemoj se ti ništa mešati u stvar onoga pravednika; jer sam danas u snu mnogo prepatila zbog njega. 20Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da zatraže Varavu, a Isusa da pogube. 21A namesnik im se obrati i reče: kojega od ove dvojice hoćete da vam oslobodim? Oni rekoše: Varavu. 22Reče im Pilat: a šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos? Svi rekoše da raspet bude. 23A on reče: kakvo je zlo učinio? Ali oni još više vikahu govoreći: neka raspet bude. 24A Pilat videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi ćete se brinuti. 25Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu decu. 26Tada im pusti Varavu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu. 27Tada namesnikovi vojnici povedoše Isusa u pretorium i skupiše oko njega celu četu. 28Svukoše ga i ogrnuše mu crvenu kabanicu, 29opletoše venac od trnja te mu staviše na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred njim i narugaše mu se govoreći: zdravo, judejski care, 30i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga po glavi. 31I kada mu se narugaše, svukoše s njega kabanicu i obukoše ga u njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu. 32I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine, po imenu Simona; ovoga nateraše da mu ponese krst. 33I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, što znači mesto Lubanja, 34dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči; i okusivši ne htede da pije. 35A kada ga raspeše, podeliše njegove haljine bacajući kocku, 36i sedeći čuvahu ga onde. 37I staviše mu više glave njegovu krivicu napisanu: ovo je Isus, judejski car. 38Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne a drugoga s leve strane. 39A prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama 40i govoreći: ti što rušiš hram i za tri dana ga sagrađuješ, spasi samoga sebe, ako si Sin Božiji, siđi s krsta. 41Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno sa književnicima i starešinama ismevajući mu se: 42druge je spasao, sebe ne može da spase; car je Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo verovati u njega. 43Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga želi; jer reče: Božiji sam Sin. 44A isto tako ga vređahu i razbojnici raspeti s njim. 45A od šestoga do devetoga časa bi tama po svoj zemlji. 46Oko devetoga časa pak povika Isus veoma glasno: "Ili, Ili, lema savahtani"; to znači: Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi? 47A neki od onih što su onde stajali čuvši to rekoše: ovaj zove Iliju. 48I odmah jedan od njih otrča, uze sunđer, natopi ga octom, natače na trsku i davaše mu da pije. 49A ostali rekoše: ostavi da vidimo da li će doći Ilija da ga spase. 50A Isus opet povika glasno i izdahnu. 51I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše, 52i grobovi se otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetaca; 53i izišavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima. 54A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božiji sin. 55A behu onde i gledahu izdaleka mnoge žene, koje su pratile Isusa od Galileje i služile mu. 56Među njima beše Marija Magdalina, i Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejevih sinova. 57A kada nasta veče, dođe bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sam bio Isusov učenik; 58ovaj pristupi Pilatu i zatraži Isusovo telo. Tada Pilat naredi da mu se preda. 59I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno, 60pa ga stavi u svoj novi grob koji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide. 61A Marija Magdalina i druga Marija seđahu onde prema grobu. 62A sutradan, posle petka, skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata 63i rekoše: gospodaru, setismo se da ona varalica još za života reče: posle tri dana vaskrsnuću. 64Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana, da ne dođu njegovi učenici, ukradu ga, i narodu reknu: vaskrsao je iz mrtvih, pa će poslednja prevara biti gora od prve. 65Reče im Pilat: evo vam straža; idite i osigurajte kako znate. 66A oni odoše i utvrdiše grob zapečativši kamen i postavivši stražu.