1 A kada svanu dogovoriše se svi prvosveštenici i narodne starešine protiv Isusa da ga ubiju. 2 I svezaše ga, odvedoše i predaše namesniku Pilatu. 3 Tada Juda, koji ga izdade, videvši da su ga osudili, pokaja se i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama 4 govoreći: greših što izdadoh nevinu krv; a oni mu rekoše: šta se to nas tiče? To je tvoja briga. 5 Tada baci srebrnike u hram, udalji se, ode i obesi se. 6 A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: ne valja ih metnuti u hramovnu blagajnu, jer su plata za krv. 7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima. 8 Zato se ona njiva do danas zove Krvna njiva. 9 Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: "I uzeše trideset srebrnika, cenu procenjenoga, koga proceniše sinovi Izrailjevi, 10 i dadoše ih za lončarevu njivu, kako mi naredi Gospod". 11 A kada Isusa postaviše pred namesnika, zapita ga namesnik: jesi li ti judejski car? A Isus reče: ti kažeš. 12 I kada ga optuživahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori. 13 Tada mu reče Pilat: zar ne čuješ šta sve svedoče protiv tebe? 14 I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik veoma čudio. 15 A o prazniku je namesnik obično oslobađao narodu jednoga sužnja koga su hteli. 16 Tada su imali poznatoga sužnja koji se zvao Varava. 17 I kada se okupiše, reče im Pilat: koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos? 18 Jer je znao da su ga predali iz zavisti. 19 A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova žena: nemoj se ti ništa mešati u stvar onoga pravednika; jer sam danas u snu mnogo prepatila zbog njega. 20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da zatraže Varavu, a Isusa da pogube. 21 A namesnik im se obrati i reče: kojega od ove dvojice hoćete da vam oslobodim? Oni rekoše: Varavu. 22 Reče im Pilat: a šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos? Svi rekoše da raspet bude. 23 A on reče: kakvo je zlo učinio? Ali oni još više vikahu govoreći: neka raspet bude. 24 A Pilat videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi ćete se brinuti. 25 Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu decu. 26 Tada im pusti Varavu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu. 27 Tada namesnikovi vojnici povedoše Isusa u pretorium i skupiše oko njega celu četu. 28 Svukoše ga i ogrnuše mu crvenu kabanicu, 29 opletoše venac od trnja te mu staviše na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred njim i narugaše mu se govoreći: zdravo, judejski care, 30 i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga po glavi. 31 I kada mu se narugaše, svukoše s njega kabanicu i obukoše ga u njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu. 32 I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine, po imenu Simona; ovoga nateraše da mu ponese krst. 33 I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, što znači mesto Lubanja, 34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči; i okusivši ne htede da pije. 35 A kada ga raspeše, podeliše njegove haljine bacajući kocku, 36 i sedeći čuvahu ga onde. 37 I staviše mu više glave njegovu krivicu napisanu: ovo je Isus, judejski car. 38 Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne a drugoga s leve strane. 39 A prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama 40 i govoreći: ti što rušiš hram i za tri dana ga sagrađuješ, spasi samoga sebe, ako si Sin Božiji, siđi s krsta. 41 Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno sa književnicima i starešinama ismevajući mu se: 42 druge je spasao, sebe ne može da spase; car je Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo verovati u njega. 43 Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga želi; jer reče: Božiji sam Sin. 44 A isto tako ga vređahu i razbojnici raspeti s njim. 45 A od šestoga do devetoga časa bi tama po svoj zemlji. 46 Oko devetoga časa pak povika Isus veoma glasno: "Ili, Ili, lema savahtani"; to znači: Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi? 47 A neki od onih što su onde stajali čuvši to rekoše: ovaj zove Iliju. 48 I odmah jedan od njih otrča, uze sunđer, natopi ga octom, natače na trsku i davaše mu da pije. 49 A ostali rekoše: ostavi da vidimo da li će doći Ilija da ga spase. 50 A Isus opet povika glasno i izdahnu. 51 I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše, 52 i grobovi se otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetaca; 53 i izišavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima. 54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božiji sin. 55 A behu onde i gledahu izdaleka mnoge žene, koje su pratile Isusa od Galileje i služile mu. 56 Među njima beše Marija Magdalina, i Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejevih sinova. 57 A kada nasta veče, dođe bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sam bio Isusov učenik; 58 ovaj pristupi Pilatu i zatraži Isusovo telo. Tada Pilat naredi da mu se preda. 59 I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno, 60 pa ga stavi u svoj novi grob koji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide. 61 A Marija Magdalina i druga Marija seđahu onde prema grobu. 62 A sutradan, posle petka, skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata 63 i rekoše: gospodaru, setismo se da ona varalica još za života reče: posle tri dana vaskrsnuću. 64 Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana, da ne dođu njegovi učenici, ukradu ga, i narodu reknu: vaskrsao je iz mrtvih, pa će poslednja prevara biti gora od prve. 65 Reče im Pilat: evo vam straža; idite i osigurajte kako znate. 66 A oni odoše i utvrdiše grob zapečativši kamen i postavivši stražu.