1 Ne sudite, da ne budete osuđeni; 2 jer kakvim sudom sudite, sudiće vam se, i kakvom merom merite, odmeriće vam se. 3 A što gledaš trun u oku brata svoga, a u svome oku grede ne primećuješ? 4 Ili kako ćeš reći svome bratu: pusti da izvadim trun iz tvoga oka, a gle, greda u oku tvome? 5 Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćeš tada gledati da izvadiš trun iz oka brata svoga. 6 Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas. 7 Molite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8 Jer svaki koji moli dobiva, i koji traži nalazi, i onome koji kuca otvoriće se. 9 Ili ko je čovek među vama, koji će sinu svome, kada zatraži hleba, dati kamen? 10 Ili kada zatraži ribu, zmiju da mu da? 11 Ako dakle vi - budući zli - znate dobre darove davati svojoj deci, koliko će više Otac vaš koji je na nebesima dati dobra onima koji ga mole. 12 Sve dakle što želite da vama čine ljudi, činite i vi tako njima; jer je to zakon i proroci. 13 Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. 14 Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze. 15 Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci. 16 Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve sa čkalja? 17 Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. 18 Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove. 19 Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca. 20 Dakle po plodovima njihovim poznaćete ih. 21 Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, nego ko čini volju Oca moga koji je na nebesima. 22 Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga čuda učinili? 23 I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje. 24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, biće kao mudar čovek, koji sazida kuću svoju na steni. 25 I pade kiša i dođoše bujice, i dunuše vetrovi i navališe na onu kuću - i ne pade; jer beše utemeljena na steni. 26 I svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, biće kao ludi čovek, koji sazida kuću svoju na pesku. 27 I pade kiša i dođoše bujice, i dunuše vetrovi i navališe na onu kuću - i pade, i pad njen beše veliki. 28 I kada Isus svrši ove reči, divljaše se narod njegovoj nauci; 29 jer ih je učio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi književnici.