1 A kada siđe s gore, pođe za njim mnogi narod. 2 I gle, gubavac pristupi i klanjaše mu se govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. 3 I pruživši ruku dotače ga govoreći: hoću, budi čist. 4 I odmah se očisti njegova guba. I reče mu Isus: gledaj da nikome ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi dar koji zapovedi Mojsije - za svedočanstvo njima. 5 A kada uđe u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan moleći ga i govoreći: 6 Gospode, sluga moj leži uzet kod kuće i muči se strašno. 7 I reče mu: ja ću doći i izlečiću ga. 8 A kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da uđeš pod moj krov; nego samo reci jednu reč, i ozdraviće moj sluga. 9 Jer i ja sam čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, i drugome: dođi, i dolazi, i sluzi svome: učini to, i učini. 10 A Isus čuvši zadivi se i reče onima koji su ga pratili: zaista vam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere. 11 A kažem vam da će doći mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom i Jakovom u carstvu nebeskom; 12 a sinovi carstva biće izbačeni u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba. 13 I reče Isus kapetanu: idi, neka ti bude kako si verovao. I bi izlečen sluga u onaj čas. 14 I kada dođe Isus u Petrovu kuću, vide njegovu taštu gde leži u groznici. 15 I dotače joj ruku, i ostavi je groznica, te usta i služaše mu. 16 A kada nasta veče, prineše mu mnoge besomučne; i izgna duhove rečju, i izleči sve bolesnike; 17 da se ispuni što je rekao prorok Isaija: "On uze naše slabosti i ponese bolesti". 18 A kada Isus vide mnogi narod oko sebe, zapovedi da se otplovi na drugu stranu. 19 I pristupivši jedan književnik reče mu: učitelju, ići ću za tobom kud god ti pođeš. 20 I reče mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde da osloni glavu. 21 A drugi jedan od učenika njegovih reče mu: Gospode, dopusti mi najpre da odem i ukopam svoga oca. 22 A Isus mu reče: hajde za mnom i ostavi da mrtvi ukopavaju svoje mrtve. 23 I kada uđe u čamac, pođoše za njim učenici njegovi. 24 I gle, velika bura nasta na moru, tako da su valovi prelivali čamac; a on je spavao. 25 I pristupivši probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, propadamo. 26 I reče im: što se bojite maloverni? Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nasta tišina velika. 27 A ljudi se začudiše govoreći: kakav je to čovek da ga i vetrovi i more slušaju? 28 A kada dođe na drugu stranu u zemlju gadarinsku, sretoše ga dva besomučna izlazeći iz grobova, opasna vrlo, tako da niko nije mogao proći onim putem. 29 I gle, povikaše govoreći: šta imamo mi s tobom, Sine Božiji? Jesi li došao ovamo da nas pre vremena mučiš? 30 A daleko od njih beše veliko krdo svinja na paši. 31 A demoni ga moljahu govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas u krdo svinja. 32 I reče im: idite. A oni izišavši odoše u svinje; i gle, navali sve krdo sa strmeni u more, i pogibe u vodi. 33 A pastiri pobegoše, pa otišavši u grad javiše sve - i šta se dogodilo besomučnima. 34 I gle, sav grad iziđe u susret Isusu, i videvši ga zamoliše ga da ode iz njihovih krajeva.