1 I ušavši u čamac pređe i dođe u svoj grad. 2 I gle, donesoše mu uzetoga koji je ležao na postelji. I kad vide Isus njihovu veru, reče uzetome: ne boj se, sinko, opraštaju ti se tvoji gresi. 3 I gle, neki od književnika rekoše u sebi: ovaj huli na Boga. 4 A Isus, pošto je znao njihove misli, reče: zašto zlo mislite u svojim srcima? 5 Jer šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj? 6 Ali da znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe - reče tada uzetome: ustani, podigni svoju postelju i idi kući svojoj. 7 I ustavši ode kući svojoj. 8 A narod, kada vide, poboja se i proslavi Boga koji je takvu vlast dao ljudima. 9 A kada Isus ode odande, vide čoveka gde sedi na carinarnici, po imenu Mateja, i reče mu: hajde za mnom. I ustavši pođe za njim. 10 A kada je on ležao za trpezom u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i ležahu za trpezom sa Isusom i njegovim učenicima. 11 Fariseji pak videvši to govorahu njegovim učenicima: zašto vaš učitelj jede sa carinicima i grešnicima? 12 A on čuvši reče: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima. 13 Nego idite i naučite šta znači: "Milosti hoću, a ne žrtve". Jer ne dođoh da pozovem pravednike nego grešnike. 14 Tada mu priđoše Jovanovi učenici govoreći: zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste? 15 A Isus im reče: mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja sa njima? Doći će dani kada će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti. 16 Niko ne stavlja zakrpu od novoga sukna na staru haljinu; jer zakrpa njegova dere od haljine i rascep gori biva. 17 Niti se sipa novo vino u stare mehove; inače se mehovi cepaju, vino se prosipa i mehovi propadaju; nego se novo vino sipa u nove mehove, pa se oboje sačuva. 18 Dok im je on to govorio, gle starešina jedan prišavši klanjaše mu se govoreći: moja kći sada umre; nego dođi i stavi svoju ruku na nju i oživeće. 19 I usta Isus i njegovi učenici te pođoše za njim. 20 I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, prišavši odstraga dotače rese njegove haljine. 21 Jer govoraše u sebi: ako samo dotaknem njegovu haljinu, biću spasena. 22 A Isus se okrenu i videvši je reče: ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je. I bi spasena žena od onoga časa. 23 I kad Isus dođe u starešininu kuću, vide svirače i narod gde viče, 24 i reče: uklonite se, jer devojčica nije umrla, nego spava. I ismevahu ga. 25 A kada istera narod, uđe i uhvati je za ruku, i usta devojčica. 26 I ode glas o ovome po celoj onoj zemlji. 27 I kada je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepca vičući i govoreći: smiluj se na nas, sine Davidov. 28 A kada dođe u kuću, priđoše mu slepci, i reče im Isus: verujete li da mogu to učiniti? Rekoše mu: da, Gospode. 29 Tada dotače njihove oči govoreći: neka vam bude po veri vašoj. 30 I otvoriše se njihove oči. I zapreti im Isus govoreći: gledajte da niko ne dozna. 31 A oni izišavši razglasiše ga po celoj onoj zemlji. 32 A kada su oni izlazili, gle, privedoše mu čoveka nema i besomučna. 33 I pošto je demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govoreći: nikada se tako šta ne vide u Izrailju. 34 A fariseji govorahu: pomoću demonskog starešine izgoni demone. 35 I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući evanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć. 36 I videvši narod, sažali se na njega, jer beše izmučen i klonuo kao ovce bez pastira. 37 Tada reče svojim učenicima: žetve je mnogo, a radnika malo. 38 Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.