Mt 13
1Onoga dana Isus je izišao iz kuće i sedeo kraj mora. 2I okupi se oko njega mnogi narod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je stajao na obali. 3I kaza im mnogo u pričama govoreći: 4Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, i ptice dođoše i pozobaše ih. 5Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer nemahu dubinu zemlje. 6A kada sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu korena, osušiše se. 7Treća padoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih. 8Četvrta pak padoše na dobru zemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, a treće po trideset. 9Ko ima uši neka sluša. 10I pristupiše učenici i rekoše mu: zašto im govoriš u pričama? 11A on im odgovori i reče: vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. 12Jer koji ima. daće mu se i obilovaće; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. 13Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumeju. 14I ispunjava se na njima Isaijino proroštvo koje glasi: "Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. 15Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuše, i oči svoje zatvoriše, da kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju i ne obrate se, i izlečim ih". 16A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju. 17Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi gledate - i ne videše, i da čuju što vi slušate - i ne čuše. 18Vi, dakle, čujte priču o sejaču. 19Svakome koji sluša reč o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani. 20A posejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmah je s radošću prima; 21ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava. 22A posejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva. 23A posejani na dobru zemlju, to je koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset. 24Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. 25Ali kada su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj sred pšenice i ode. 26A kada usev izniče i rod donese, tada se pokaza i kukolj. 27A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? 28A on im reče: neprijatelj je to učinio. Sluge mu pak rekoše: hoćeš li dakle da odemo i da ga saberemo? 29A on im reče: ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu. 30Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu. 31Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu, koje čovek uze i poseja na svojoj njivi; 32ono je doduše manje od svih semena, ali kada izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se na njegovim granama. 33Drugu priču im kaza: carstvo nebesko je slično kvascu, koji žena uze i pomeša u tri sata brašna, dok sve ne uskisnu. 34Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i bez priča im ništa nije govorio; 35da se ispuni što je rekao prorok: "Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skriveno od postanka sveta". 36Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći: razjasni nam priču o kukolju na njivi. 37A on odgovori i reče: sejač dobrog semena je Sin čovečiji; 38njiva je svet; dobro seme - to su sinovi carstva; a kukolj su sinovi zla, 39a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva je kraj sveta, a žeteoci su anđeli. 40Kao što se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta. 41Poslaće Sin čovečiji svoje anđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; 42onde će biti plač i škrgut zuba. 43Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima uši neka sluša. 44Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa od radosti svoje ide i prodaje sve što ima, te kupuje onu njivu. 45Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. 46A kada nađe jedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga. 47Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, koja je zahvatila riba od svake vrste. 48Kada se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre u posude, a rđave izbaciše. 49Tako će biti i na svršetku sveta: izići će anđeli i odeliće zle od pravednih, 50i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba. 51Jeste li razumeli sve ovo? Rekoše mu: da. 52A on im reče: zato je svaki književnik, poučen za carstvo nebesko, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro. 53I kada Isus svrši ove priče, ode odande. 54I došavši u svoj zavičaj učaše ih u njihovoj sinagogi, tako da su se divili i govorili: otkuda ovome ova mudrost i moći? 55Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? 56I nisu li njegove sestre sve kod nas? Otkuda dakle ovome sve to? 57I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: prorok nije bez časti - do li u postojbini svojoj i u kući svojoj. 58I ne učini onde mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.